Kada se bira tepih, gotovo svi gledaju isto, dakle boju, šaru i cenu. To su tri stvari koje se vide na prvi pogled i po kojima se odluka donosi za nekoliko minuta. Ono što odlučuje da li će taj tepih posle pet godina izgledati pristojno ili biti izgažen i beživotan nalazi se na naličju i u strukturi, dakle tamo gde niko ne gleda. Tri parametra odlučuju o gotovo svemu, a to su gustina, dakle koliko je vlakana ugrađeno po jedinici površine, materijal od kog je vlakno napravljeno, i visina flora, dakle koliko je vlakno dugačko. Sve ostalo, uključujući cenu, izvedeno je iz toga. Zbog toga se dešava da dva tepiha koja u prodavnici izgledaju gotovo identično, posle dve sezone izgledaju potpuno različito. Jedan drži oblik i boju, dok drugi ima izgaženu stazu od vrata do kauča i mesta na kojima se vidi osnova. Razlika nije nastala u upotrebi nego je bila upisana u proizvod od samog početka.
Situacija koja se ponavlja u mnogim domovima izgleda ovako. Porodica kupi lep, mekan i vrlo povoljan tepih za dnevnu sobu, sa dugim i pahuljastim vlaknom, jer je prijatan pod nogama i dobro izgleda na slici. Prvih nekoliko meseci sve je odlično. Posle prve zime, kada se u kući provodi najviše vremena, pojavi se vidljiva staza koja ide od vrata prema kauču, i na njoj vlakno više ne stoji uspravno nego leži. Usisavanje ne pomaže, češljanje pomaže na sat vremena. Ono što se desilo nema veze sa održavanjem. Tepih je bio redak, dakle sa malo vlakana po površini, i sa dugim florom, a takva kombinacija znači da vlakna nemaju međusobni oslonac. Kada se pritisnu, ostaju položena, jer nema susednih vlakana koja bi ih vratila. Isti prostor sa gušćim tepihom kraćeg flora izgleda potpuno drugačije posle iste zime, a razlika u ceni često nije velika. Kada takav tepih dođe na profesionalno pranje tepiha, pranje vrati boju i mekoću, ali ne može ispraviti ono što je posledica same građe.
Gustina je broj vlakana na jedinici površine i to je najvažniji pojedinačni pokazatelj kvaliteta. Što je vlakana više, to se opterećenje raspoređuje na više njih, pa svako pojedinačno trpi manje i lakše se vraća u uspravan položaj. Dobra vest je što se gustina može proveriti bez ijednog podatka sa etikete, i to na dva načina. Prvi je da razmaknete vlakna prstima. Ako se osnova lako vidi i deluje kao da su vlakna razređena, gustina je niska. Ako morate da se potrudite da ugledate osnovu, gustina je dobra. Drugi je da savijete ugao tepiha preko prsta, kao slovo U. Kod gustog tepiha se pri savijanju osnova skoro ne pokaže, dok se kod retkog otvori kao lepeza. Treći, dopunski znak je težina. Gušći tepih iste veličine je osetno teži, jer u njemu ima više materijala. Ove tri provere traju trideset sekundi i govore više od bilo kog opisa u prodavnici.
Dugačko i pahuljasto vlakno deluje luksuzno i prijatno je pod nogama, ali ima svoju cenu. Što je vlakno duže, to je poluga veća, pa se pri gaženju lakše savija i teže vraća. Zbog toga se tepisi sa vrlo visokim florom najbolje ponašaju tamo gde nema mnogo prometa, dakle u spavaćoj sobi ili pored kreveta. Sa druge strane, kratak i gust flor je znatno otporniji na gaženje, lakše se usisava i sporije zadržava prašinu, pa je logičan izbor za dnevnu sobu, hodnik i trpezariju. Postoji i praktičan detalj koji se često previdi. U prostoriji gde se pomera stolica, dakle u trpezariji i radnoj sobi, visok flor zapinje, a nogare stolice prave trajna udubljenja. Isto važi i za domaćinstva sa kućnim ljubimcima, jer se dlaka u dugom vlaknu zaplete i teško izvlači, dok se sa kratkog flora skida znatno lakše. Mekoća je prijatna, ali se bira tamo gde je opravdana.
Vuna je prirodno vlakno sa osobinama koje se teško nadoknađuju. Elastična je, pa se posle pritiska vraća, prirodno je otporna na prljanje jer ima sloj koji odbija vodu, dobro reguliše vlagu i lepo stari. Njene mane su cena, veća osetljivost na jaka hemijska sredstva i to što traži pravilno održavanje, jer u kombinaciji toplote, vode i trljanja može da se skupi i sfilca. Polipropilen je najrasprostranjeniji materijal u pristupačnijoj klasi. Vrlo je otporan na fleke i vlagu i lako se čisti, ali ima slabiju elastičnost, pa se pod velikim opterećenjem trajno položi. Poliester je mekan i lepo drži jarke boje, ali privlači masnoću. Poliamid je najotporniji među sintetičkim vlaknima i najbliži vuni po ponašanju, pa se koristi tamo gde je promet velik. Viskoza izgleda kao svila i vrlo je efektna, ali je osetljiva na vodu i tragove, pa nije izbor za prostor u kome se jede i pije.
Ovo je greška koja se pravi najčešće i najskuplja je za ispraviti. Ljudi po pravilu kupe premali tepih, jer deluje dovoljno u prodavnici i jer je jeftiniji. Rezultat je da tepih pluta na sredini sobe i vizuelno je smanjuje. Pravilo koje daje najbolji rezultat je da tepih bude dovoljno velik da na njemu stoje bar prednje noge svih sedećih elemenata, čime se prostor poveže u celinu. U trpezariji važi drugačije pravilo. Tepih mora biti veći od stola za otprilike sedamdeset centimetara sa svake strane, jer se stolica pri ustajanju izvlači unazad i mora ostati na tepihu, a ne da zapinje o njegovu ivicu. U spavaćoj sobi tepih ide ispod donje trećine kreveta, tako da stopala pri ustajanju padnu na meko sa obe strane. Za hodnike se biraju staze koje ostavljaju nekoliko centimetara poda sa svake strane. Kada je veličina pogrešna, ni najkvalitetniji tepih ne izgleda dobro.
Postoji praktična strana izbora boje koju vredi znati unapred. Jednobojni svetli tepisi izgledaju lepo ali pokazuju svaku mrlju i svaki trag, pa traže češće održavanje. Tamni jednobojni skrivaju fleke ali savršeno pokazuju dlake, končiće i prašinu, što je posebno vidljivo u domaćinstvu sa ljubimcima. Praktičan kompromis su višebojni i šareni dezeni sa sitnim uzorkom, koji vizuelno razbijaju i mrlje i vlakna, pa duže deluju uredno. Drugi važan faktor je koliko sunca dobija prostorija, jer jake boje na direktnom suncu vremenom blede, i to neravnomerno, pa se deo tepiha koji je bio pod prozorom posle nekoliko godina jasno razlikuje. Tu pomaže povremeno okretanje tepiha. Treći faktor je namena. Tamo gde se jede i pije bira se boja koja prašta, a svetli i osetljivi komadi se ostavljaju za prostorije sa manjim prometom.
Nekoliko provera na samom proizvodu govori mnogo. Prvo, pogledajte naličje. Kod kvalitetnijih tepiha se šara jasno prepoznaje i sa donje strane, dok kod jeftinijih naličje izgleda kao ravna presvučena podloga. Drugo, proverite ivice, dakle da li su uredno opšivene ili su samo zalepljene i presečene, jer se ivica prva raspada. Treće, kod tepiha sa resama proverite da li su rese deo osnove ili su naknadno prišivene, jer se prišivene lakše otkidaju. Četvrto, provucite ruku po floru i vidite da li vlakna ostaju u ruci, jer je blago opadanje kod novih tepiha normalno, ali obilno nije. Peto, obratite pažnju na podlogu ispod tepiha, jer ona nije luksuz nego produžava vek. Podloga sprečava klizanje, ublažava udar pri koraku i pušta vazduh, čime se smanjuje vlaga ispod tepiha i sprečava da se pod ispod njega ošteti.
Vredi razlikovati probleme koji se rešavaju od onih koji se samo ublažavaju. Prljavština, fleke i miris spadaju u prvu grupu i to su najzahvalniji problemi, jer se dubinskim pranjem u ogromnoj većini slučajeva rešavaju u potpunosti. Udubljenja od nameštaja se često mogu ispraviti, jer je reč o vlaknu koje je bilo pritisnuto ali nije oštećeno, pa se vlagom i pažljivim tretmanom podiže. Uvijene ivice se u nekim slučajevima ispravljaju, a u nekima traže popravku. Rasparane rese i ivice se popravljaju ali se ne mogu vratiti u fabričko stanje. Sa druge strane, izgažen flor kod tepiha niske gustine se ne može trajno vratiti, jer vlakna nemaju oslonac. Isto važi za izbledelu boju od sunca i za mesta na kojima je vlakno mehanički istrošeno do osnove. Zbog toga je važno reagovati rano, jer se sve iz prve grupe rešava lako, a čekanjem se problemi prebacuju u drugu grupu.
Isti tepih u dva domaćinstva može imati potpuno različit vek, i to zavisi od nekoliko navika. Prva je obuća, jer se najveći deo abrazivnog materijala, dakle sitnog peska i prašine, unosi spolja, pa otirač i izuvanje menjaju više nego bilo šta drugo. Druga je redovno i sporo usisavanje, jer se time uklanjaju čestice pre nego što stignu da izgrizu vlakno. Treća je rotacija, dakle okretanje tepiha nekoliko puta godišnje, čime se opterećenje i sunce raspoređuju ravnomerno. Četvrta je brza reakcija na prosipanje, dakle upijanje bez trljanja i bez tople vode. Peta je pomeranje nameštaja s vremena na vreme, da udubljenja ne postanu trajna. Šesta, i najvažnija za dug vek, je periodično dubinsko pranje, jer se time uklanja upravo onaj sloj u dnu koji svakodnevno troši vlakno. Kada se sve to poštuje, kvalitetan tepih realno traje decenijama, a kada se ne poštuje, i skup tepih izgleda umorno posle par sezona.
Sve se svodi na nekoliko koraka koji traju par minuta u prodavnici. Prvo odredite gde tepih ide i kolika je frekvencija u toj prostoriji, jer to određuje sve ostalo. Zatim izmerite prostor kod kuće i zapišite dimenzije, jer se veličina ne procenjuje okom. U prodavnici prvo proverite gustinu, savijanjem ugla i razmicanjem vlakana. Zatim uskladite visinu flora sa namenom, dakle kratko i gusto za promet, visoko samo za mirne zone. Proverite materijal prema tome da li imate decu, ljubimce i koliko sunca ima. Izaberite boju koja odgovara realnom životu, a ne samo fotografiji. Pogledajte naličje, ivice i rese. Uzmite podlogu. I na kraju, planirajte održavanje unapred, jer tepih koji se povremeno pere ostaje isplativ mnogo duže, a raspored i uslovi se najlakše dogovore kroz naručivanje pranja tepiha ili kroz dogovor termina i preuzimanja. Dobar izbor na početku i redovno održavanje kasnije čine razliku između tepiha koji se menja svake druge godine i onog koji ostaje u kući celu deceniju.
