Kada se pojavi problem sa vodom, prva pomisao vlasnika je uvek hemija. Doda se hlor, koriguje se pH, ubaci se sredstvo protiv algi, i ako se ne popravi, doda se još. Ono što se pri tome preskače je pitanje koje bi trebalo da bude prvo, a to je da li voda uopšte stiže do filtera. Filter može biti odličan, pumpa nova, a rezultat loš, jednostavno zato što se ista voda vrti u krug kroz jedan deo bazena dok drugi deo praktično stoji. Cirkulacija je proces kojim se celokupna zapremina bazena izvlači, prečišćava i vraća tako da se svaki deo vode obnovi. Ako u tom lancu nešto ne radi, sve ostalo gubi smisao. Hemija koja se ubaci u zonu koja ne kruži ostaje tamo gde je sipana i ne stiže tamo gde je potrebna. Zbog toga se kod svakog problema sa vodom prvo proverava hidraulika, dakle protok, usisi, povrati i stanje filtera, pa tek onda hemija. Voda u bazenu se ne održava sredstvima nego kretanjem, a sredstva samo dovršavaju posao.
Scenario koji vlasnici prepoznaju izgleda ovako. Bazen je bistar, vrednosti su u redu, ali se u jednom uglu, obično najdaljem od povrata i ispod stepenica, svake nedelje pojavi zeleni sloj na zidu. Vlasnik ga izriba četkom, ubaci malo više hlora i sledeći dan je čisto. Za sedam dana ista priča. On zaključi da je hemija slaba i poveća doze, pa mu se onda javi drugi problem, dakle nadražaj očiju i miris. Ono što se stvarno dešava nema veze sa hemijom. U tom uglu voda miruje, jer mlaznice povrata nisu usmerene tako da je pokrenu, pa se tu talože spore algi i sitne čestice. Hlor koji kruži kroz ostatak bazena do te tačke stiže u vrlo maloj koncentraciji. Rešenje nije više hemije nego promena smera mlaznica i produženje rada pumpe. Kada se hidraulika sredi, ugao prestane da zeleni bez ijednog dodatnog grama sredstva, a kod dužih zapuštenih perioda pomaže i provera stanja filtera i pumpe kroz asortiman opreme za bazene, jer se često ispostavi da uređaj radi ali ne daje protok koji bi trebalo.
Vredi razumeti put koji voda pravi, jer se onda tačno zna gde može zapeti. Voda izlazi iz bazena na dva mesta. Prvo su skimeri, dakle otvori pri vrhu koji povlače površinski sloj, i to je najvažniji deo jer se najveći deo prljavštine, masnoća, kreme za sunčanje, polena i lišća nalazi upravo na površini. Drugo je podni odvod, koji povlači vodu sa dna. Zatim voda ulazi u pumpu, a pre nje prolazi kroz predfilter, dakle korpu koja hvata krupnu nečistoću. Iz pumpe ide u filter, gde se zadržavaju sitne čestice. Posle filtera, ako postoji, prolazi kroz grejanje i kroz sistem dezinfekcije. Na kraju se vraća u bazen kroz mlaznice povrata. Ključna stvar je da taj krug mora biti ravnomeran, dakle da povratna voda gura sadržaj bazena prema usisima, umesto da pravi kratak put od mlaznice do skimera. Kada je krug pravilno postavljen, cela zapremina se obnavlja i nema mrtvih zona.
Mrtva zona je deo bazena kroz koji voda praktično ne prolazi. Nastaje kada su mlaznice usmerene tako da voda pravi skraćenu putanju nazad ka skimeru, pa ostatak bazena ostaje van kruga. Tipična mesta su uglovi udaljeni od povrata, prostor ispod stepenica i ulaznih platformi, zona oko merdevina, plići deo kod velikih bazena i mesto ispod pokrivača ako je stalno navučen. Prepoznaju se lako. Tu se prvo javljaju naslage na zidu, tu se skuplja sitan talog i tu prvo krene zeleno. Rešenje je uglavnom besplatno, jer se svodi na okretanje mlaznica. Osnovno pravilo je da se mlaznice usmere tako da voda dobije kružno kretanje po celom bazenu, i to blago nadole, kako bi se pokrenuo i donji sloj a ne samo površina. Kod bazena sa više povrata korisno je da jedna mlaznica bude usmerena ka površini i to prema skimeru, jer se time nečistoća gura tamo gde se izvlači.
Ako se pogleda gde se nalazi prljavština u bazenu, ispostavi se da je najveći deo na površini, a ne na dnu. Tu plutaju lišće, insekti, polen, prašina, ostaci kreme za sunčanje i masnoće sa kože. Zbog toga su skimeri najvažniji deo usisa i zbog toga je vrlo važno da rade kako treba. Prvo, nivo vode mora biti tačan, dakle otprilike na sredini otvora skimera. Ako je nivo prenizak, skimer uvlači vazduh i pumpa gubi protok. Ako je previsok, površinski sloj se ne povlači nego samo stoji. Drugo, korpa skimera se prazni redovno, jer puna korpa smanjuje protok. Treće, kod bazena sa više skimera treba obratiti pažnju na to da su ventili izbalansirani, jer se često desi da jedan povlači sve a drugi praktično ništa. Kada skimeri rade dobro, površina bazena izgleda čisto i nečistoća se izvlači pre nego što potone, a to je ključno, jer ono što potone traži usisivač i troši mnogo više vremena.
Mehurići koji izlaze iz mlaznica izgledaju bezazleno, ali su ozbiljan znak. Oni znače da sistem negde uvlači vazduh na usisnoj strani, dakle pre pumpe. Uzroci su najčešće jednostavni, dakle prenizak nivo vode, loše zategnut poklopac predfiltera, oštećen zaptivač na poklopcu ili propuštanje na spoju cevi. Posledice nisu bezazlene. Vazduh smanjuje protok, pa filtracija radi slabije. Pumpa koja radi sa vazduhom u sebi se pregreva i može trajno stradati, jer joj voda služi i za hlađenje i podmazivanje. Zbog toga se mehurići ne ignorišu nego se traži uzrok, i to redom, dakle prvo nivo vode, pa poklopac i zaptivač, pa spojevi. Isti razlog stoji iza pravila da se pumpa nikada ne pušta na suvo. Uz to, ako se pumpa čuje glasnije nego inače ili počne da zavija, to je gotovo uvek problem sa protokom, a ne sa samom pumpom, pa se prvo proveravaju korpe i filter.
Na filteru se nalazi mali manometar koji većina ljudi nikada ne pogleda, a on je najkorisniji instrument u bazenskoj mašinskoj sobi. Njegova logika je jednostavna. Kada je filter čist, pritisak je nizak i protok je najveći. Kako se filter puni nečistoćom, otpor raste, pritisak se penje a protok pada. Zbog toga se posle svakog pranja filtera zabeleži početna vrednost, jer se ona razlikuje od bazena do bazena. Kada pritisak poraste za otprilike trećinu iznad te vrednosti, vreme je za pranje filtera. To je jedino ispravno merilo, mnogo bolje od pranja po kalendaru. Postoji i obrnut slučaj, dakle pad pritiska, koji znači da voda ne dolazi do filtera, a to upućuje na zapušenu korpu, zatvoren ventil, začepljenu cev ili problem sa pumpom. Manometar se, dakle, čita u oba smera, i vlasnik koji jednom nauči da ga prati rešava veliki broj problema pre nego što oni postanu vidljivi u vodi.
Ovo je pitanje na koje ljudi žele jedan broj, a odgovor zavisi od zapremine bazena i protoka pumpe. Osnovni princip je da celokupna voda mora proći kroz filter određeni broj puta dnevno, a kod privatnih bazena se najčešće računa bar dva puna kruga. Iz zapremine i protoka lako se izračuna koliko sati je potrebno. U praksi to znači da se pumpa ne pušta na sat vremena da bi se štedela struja, jer se time praktično ništa ne postiže. Ono što je jednako važno je raspored. Bolje je vreme rada podeliti na dva ili tri perioda tokom dana nego sve odraditi noću, jer se time voda pokreće ravnomernije. U periodima najveće toplote i najvećeg broja kupača vreme rada se produžava, jer opterećenje raste. Kod velikih razlika u potrošnji vredi razmotriti pumpe sa promenljivim brojem obrtaja, jer duže rade na nižoj brzini, što daje bolju cirkulaciju uz manju potrošnju. Detalji o izboru i dimenzionisanju najlakše se razjasne kroz zahtev za ponudu i stručnu procenu, jer pogrešno odabrana pumpa troši više nego što donosi.
Postoji rasprostranjeno uverenje da je jača pumpa uvek bolja. U hidraulici to ne stoji. Pumpa mora biti usklađena sa filterom i sa cevima. Ako je pumpa prejaka za filter, voda kroz filtersko punjenje prolazi prebrzo, pa se sitne čestice ne zadržavaju nego prolaze kroz filter i vraćaju se u bazen. Rezultat je voda koja je stalno blago mutna iako sve radi. Uz to, prejaka pumpa stvara veći otpor u cevima, troši više struje, glasnija je i brže se troši. Ako je pumpa preslaba, protok je premali, cirkulacija je loša i javljaju se mrtve zone. Zbog toga se sistem projektuje kao celina, dakle zapremina bazena, prečnik cevi, površina filtera i protok pumpe moraju se slagati. Isto važi i pri zameni delova. Kada se posle deset godina menja pumpa, ne uzima se najjača dostupna nego ona koja odgovara postojećem filteru i instalaciji, jer se u suprotnom kvalitet vode pogorša iako je oprema nova.
Kada protok naglo padne, uzrok je gotovo uvek mehanički i najčešće trivijalan. Redosled provere je uvek isti. Prvo, korpe skimera, jer se pune lišćem za jedan dan u jesen. Drugo, korpa predfiltera pumpe, koja se često zaboravi jer je u mašinskoj prostoriji. Treće, položaj ventila, jer se dešava da neko okrene ventil i zaboravi, ili da je višepoložajni ventil ostao između položaja. Četvrto, filter, dakle stanje punjenja i pritisak. Peto, usisne cevi i eventualno strano telo. Šesto, kod robotskih i običnih usisivača, zapušena creva i četke. Ovaj redosled štedi vreme i sprečava nepotrebno pozivanje servisa, jer se u većini slučajeva problem nađe u prva dva koraka. Ono što je važno je da se pri svakoj takvoj proveri pumpa isključi pre otvaranja bilo kog poklopca, i da se sistem posle vrati u rad postepeno, uz proveru da nema vazduha.
Kod peščanih filtera se pranje radi obrnutim tokom, tako što se voda propušta kroz punjenje u suprotnom smeru i time izbacuje nečistoća koja se nakupila. Nekoliko detalja je važno. Prvo, pumpa se uvek isključuje pre pomeranja ventila, jer se u suprotnom oštećuju zaptivači. Drugo, pranje traje dok voda u kontrolnom staklu ne postane bistra, obično nekoliko desetina sekundi, a ne dok se ne isprazni bazen. Treće, posle pranja obavezno sledi ispiranje u kratkom trajanju, jer se time sleže punjenje i sprečava da se prljava voda vrati u bazen. Četvrto, posle svega se dopuni nivo vode, jer se pri pranju izgubi znatna količina. Peto, punjenje filtera se ne menja svake godine ali ne traje ni večno, pa se posle nekoliko sezona proverava stanje, jer sleglo i zbijeno punjenje smanjuje protok i propušta nečistoću. Vlasnik koji ovo radi ispravno primetiće razliku odmah, jer se voda posle pranja filtera vidno izbistri.
Postoji jednostavan test koji svako može uraditi. Uzmite nekoliko listova ili malo peska i pustite ih na površinu u različitim delovima bazena, pa gledajte šta se dešava. Ako ih voda polako nosi ka skimeru, cirkulacija u tom delu radi. Ako stoje na mestu, našli ste mrtvu zonu. Zatim proverite mlaznice, dakle da li iz svake izlazi ujednačen mlaz i da li su usmerene tako da prave kružno kretanje. Pogledajte da li ima mehurića. Zatim proverite nivo vode u odnosu na otvor skimera. Otvorite korpe i vidite koliko su pune. Na kraju pogledajte manometar i uporedite ga sa vrednošću posle poslednjeg pranja. Za pet minuta ćete znati više o svom bazenu nego iz bilo kog nalaza vode. Kada se ovi koraci urade redovno, veliki broj problema koji se pripisuju hemiji jednostavno nestane sam, a ono što ostane rešava se ciljano. Ako se u toj proveri pokaže da je neki deo sistema dotrajao ili pogrešno dimenzionisan, korisno je pre kupovine potražiti savet, pa se konsultacija oko izbora opreme isplati više nego zamena delova nasumično.
